Zadnji nek ugasi svetlo

Beleška o piscu

Piše jer mu se može. Prvu knjigu je napisao jer je bio izazvan. Drugu - zato što su mu rekli da je prva vecini preteška. Trecu ce napisati za one koji su procitali prvu i drugu, ali se uopšte nisu promenili.

Srecan je. Za razliku od nesrecnih, koji su ljuti zato što im nije bolje - zahvalan je zato što mu nije gore.

Veruje svima. Osim politicara. I medija. I svih kojima su novac i moc vrlo bitni.

Ljude ocenjuje po tome kakvi su, a ne po tome šta imaju.

Gnuša se gluposti. I podanickog stava. I mentaliteta stada.

Prezire humanost. Preciznije: one koji svoje interese pakuju u šarenu ambalažu i pokušavaju ih prodati kao "humanost".

Ništa mu nije teško. Ne traži izgovore. Radi ono što hoce. Ne radi ono što nece.

Ništa ne radi polovicno. Sve što radi - radi najbolje što može, potpuno posvecen, kao da je to najvažnija stvar na svetu.

Uvek se ponaša kao da ga drugi posmatraju. Odluke donosi svesno, zato se nikada ne kaje. Cesto pravi pogrešne izbore i donosi loše odluke, ali greške sam placa i ne krivi nikoga.

Životni cilj mu je da ide napred do zadnjeg casa. Zato uvece ide na spavanje zadovoljan ako je tog dana napredovao makar milimetar. Ujutru se budi veseo: novi dan - nove mogucnosti.

Živi svaki dan kao da mu je poslednji. A nakon poslednjeg dana, barem jedan njegov deo ce živeti u vama koji citate ove redove.