Tiski Cvet

Bilo jednom jedno kraljevstvo na obali Tise. U njemu je živela princeza Šošana sa svojim ocem, vec ostarelim kraljem, macehom Palingenijom i sa polubracom. Vec od prvog dana, Šošana je osetila hladocu i odbojnost kojim je maceha izdašno obasipala, ali to nije bilo nikakvo cudo jer Palingenija je bila ohola i samoživa žena koja je marila samo za sebe. Šošana je vrlo brzo uvidela da je najsigurnija ako se drži podalje od nje i dvorskih zbivanja pa je vreme provodila uglavnom sama na obalama Tise. Kraljica je trpila svoju pastorku sve dok se obe nisu zaljubile u jednog istog mladica, ribara sa obale reke. Dan kada su se njihovi pogledi prvi put sreli, oboje su znali da su stvoreni jedno za drugo. Od tog istog dana ribar i princeza su se potajno nalazili u šumarcima i gajevima pored reke a njihova ljubav je rasla iz dana u dan. Ali naociti mladic je zapao za oko i još uvek mladoj prekrasnoj kraljici kojia nije ni slutila šta se zbiva iza njenih ledja. Ne sluteci ništa sanjala kako ce mladic jednom zauzeti mesto pored nje na tronu. Sasvim slucajno saznala je za njihovu ljubav a istog trena se u njoj probudila neugasiva mržnja. Mržnja koja je zaslepila njen razum i njena cula. Palingenija koja je bila i veoma mocna carobnica proklela ih je oboje i pretvorila ih u krhke insekte koje je nazvala svojim imenom. Ali ni ta kobna i zla carolija nije mogla da razdvoji dva zaljubljena srca. Radije su izabrali prokletstvo i vecni život u telima insekata nego da žive jedno bez drugog. Uprkos Palingeniji, njihova ljubav je opstala kroz vekove pa se i dan danas rojevi tiskog cveta uzdižu iz reke. Taj susret je kratkotrajan, samo par dana u junu ali zato prepun ljubavi i strastven. Tako se svake godine iznova i iznova izdižu iz mulja i plešu svoj svadbeni ples slaveci svoju vecnu ljubav, negde tamo iznad carobne reke Tise pre nego što ponovo nestanu u njenim zelenim brzacima.